Šah, puzle, tangram, slagalice, kriptogram, rebus, rubnikova kocka, sangaku, sokoban itd …
niz se nastavlja u nedogled, ali ono što ih spaja, već vek vekova, jeste da su one razbribriga,
zagonetke, zabava i odličan obrok mozgu za sve uzraste u svako doba dana ili noći.
Ovo je priča o istoriji puzlica tj slagalica. Hajde, najpre da sastavimo okvir dok ne dobijemo
gotovu sliku.
Slagalica, sa kojom se danas igramo, nas vodi u London davnih ’60-tih godina XVII veka kada je
kartograf Džon Spilzberi napravio ”jigsaw puzzle (slagalice)”. Naime, gospodin Spilzberi je na
drvetu nacrtao mapu sveta i iseckao svaku zemlju po granicama i tako je nastala prva puzlica.
Svrha je bila da deca u školi na inventivan i zabavan način nauče geografiju svoje zemlje i sveta.
Sastavljajući delove mape deca su učila o lokaciji, poziciji, i geografskoj vezi između zemalja. I
dan danas, širom sveta se još uvek mogu naći u đačkim klupama, hvala gospodine Spilzberi!
Instant uspeh kopirali su mnogi i slagalice su počele da dobijaju oblike pejzaža, farmi, životinja i
religioznih scena. Budući da su se u to vreme pravile isključivo od drveta (šperploče, iverice) u
početku su se nazivale secirane puzlice. Popularni engleski naziv “jigsaw (slagalice)” je nastao
od specijalnog načina rezanja “jig” testerom “saw” koji je izmišljena tek ’80-tih godina XVII-og
veka.
Slagalice su bile visokog kvaliteta, najfinijeg drveta i jarkih boja i ručno rađene stoga su bilae
pristupačnije više visokim slojevima društva.
Iz godine u godinu usavršavale su se tehnike rezanja, na primer pojedini delovi puzle su bili
izrezani u razne zanimljive oblike koji uglavnom imaju veze sa tematikom slagalice. Ovakve
oblike, danas, naši dizajneri implementiraju u Jarilo slagalice, i to ne pilom već uz pomoć
moderne tehnologije. (npr svaki zodijak u Jarilo slagalicama ima svoju planetu izrezanu u istoj
slagalici)
Najveće iznenađenje prvobitne svrhe slagalica je upravo kako su se odrasli dočepali svoga dela
zabave. Počeli su da se pojavljuju zavisnici, koji su preskakali obroke samo da još malo slažu i
tako duboko u noć do jutra. Tada su se pojavile slagalice za odrasle i bile su veliki izazov. Ne
treba zameriti, sa obzirom na to da nisu imali gotovu sliku puzli na kutiji; delići su uglavnom bili
strogo sečeni na kraju boje (npr. braon krov i plavo nebo) jedan pogrešan pokret mogao je da
košta mnogo uloženog vremena.
Tek 30-tih godina XIX veka prvi put se pojavila slika na kutiji slagalica te je olakšalo borbu do
kasne sate.
Nakon Drugog svetskog rata “jigsaw puzzles” su postale popularne kada je počela masovna
proizvodnja na jeftinom kartonu. Pristupačnije za sve slojeve društva počela je masovna
proizvodnja koja je ipak doprinela zabavi u takvim teškim vremenima.

Od tada do sada put je bio dug i trnovit. Uspeli smo da se vratimo prvobitnim drvenim
slagalicama koje su ipak uz modernu tehnologiju pristupačne svima. Uz neobičnosti načina i
dizajna koji nam se čine nemogući ako se ne vide, ispostavlja se da igra koja zahteva izvesnu
sposobnost mozga može se uvek rešiti u društvu il bez njega, jer važno je zabavljati se.